Monster Hunter je serijal koji do sada možda i nije bio najpristupačniji novim igračima, ali je sigurno stvorio određenu grupu ljubitelja koji su znali šta da očekuju sa svakom novom igrom. Ovaj nastavak, nakon dva koji su izašli samo na Nintendu 3DS, dugo je i možda i sa zebnjom iščekivan, ali izgleda da strahu ipak nije bilo mesta. Što opet ne znači da se uklapa u neke stvari koje danas smatramo standardima, i to na jedan krajnje pozitivan način.

Monster Hunter World je podjednako igra za one koji se nikada sa serijalom nisu susreli, kao i sa onima koji su proveli stotine sati u lovu na čudovišta u prethodnim nastavcima.

Igra započinje vrlo robusnim opcijama za kreiranje vašeg lika. Detalji su standardni za jedan ozbiljan RPG, ali mogućnost da izaberete i izgled vašeg Palico-a,  mačijeg pratioca, već pokazuje koliko je Monster Hunter World ipak malo “pomeren” u odnosu na ono što se očekuje od današnje AAA igre, i koliko je zaista “japanski” štih kojim obiluje. Ovo je igra koja vas neće voditi za ruku, to je sigurno. Dobićete tekstualno uputstvo i tutorijal kojem se uvek možete vratiti, ali od igrača se očekuje da isprobava i eksperimentiše da bi mogao da napreduje. I to će mnoge odbiti. Ali oni koji uspeju da prevaziđu taj “zid” dobiće igru koja će ih zabaviti na način na koji retko koja druga može.

Vaš verni mačkopratilac i vi. Za ovo vam je trebalo dva sata u editoru?

Oprema i oružje

Na početku, vaš lik dobija pristup svim opcijama. Skoro sva oružja, oklopi i oprema, osim specijalnih, dostupni su odmah, tako da možete slobodno da ih isprobate. I poželjno je i čak neophodno da ih sve isprobate, pogotovo ako vam prva opcija koje se dohvatite ne legne, jer će vas to možda i odbiti od igre, što bi bilo šteta. Svako oružje u Monster Hunter-u je dobro, samo je pitanje da li vam više leži glomazna mačurda ili lagana i brza sečiva, luk i strela ili katana od dva metra. Isto važi i za oklope. Svaki ima svoje prednosti i mane, i sve se može unapređivati. Kompleksnost sistema i opcija je za svaku pohvalu i kada se zadubite provešćete sate u potrazi za određenim dodatkom koji vam fali da nadogradite oružje ili oklop na sledeći nivo.

Sam sistem borbe će neminovno izazvati poređenja sa sveprisutnim bogoocem bliske borbe iz trećeg lica, Dark Souls serijalom, ali ipak je u pitanju jedna druga filozofija. Protivnici vas ne mogu ubiti iz par udaraca, ali ni vi njih, tako da postoji dosta prostora za taktiziranje, a i okolina utiče na to kako će se borba odvijati. Postoje prirodne zamke koje možete da iskoristite, ali i da zajedno s čudovištima upadnete u njih!

Igra nije grafički “powerhouse”, ali zna kako da se pohvali onim što može.

Čudovištanca

Jedna divna maštovitost je odlika svih čudovišta koja ćete susresti u divljini. Obično su spoj nekoliko bića koja zaista i postoje, ali ovde su prisutne sumanute kombinacije, ptica, životinja i gmizavaca. Ono što je najbitnije, sva čudovišta su raznolika i prepoznatljiva. Neka su zastrašujuća, neka smešna, ali sva zahtevaju malo taktike i razmišljanja, a ne samo lupanje po gejmpedu.

Kako budete skupljali informacije o njima i lovili ih, tako ćete sticati sve više znanja o njima, što će vam omogućavati da skupite neke nove delove potrebne za unapređenje oružja i oklopa. Povremeno, od vas će se tražiti i da ih ulovite, a ne ubijete, da bi vaša ekipa veselih naučnika mogla da skupi neke dodatne informacije.

Kulu-Ya-Ku je jedno divno sumanuto čudovište koje zaslužuje ovako malo više umetničku sliku.

Svet i sitnice

Pomalo vanzemaljski, a opet prepoznatljiv, prirodni svet Monster Hunter-a je proizvod obraćanja pažnje na sitnice. Područja su ograničena i nije u pitanju zaista pravi “open world”, ali to ne predstavlja problem, jer je svako od područja dovoljno veliko da u njemu može da boravi 2-3 velika čudovišta od kojih ćete prvo zazirati i bežati, a kasnije iskusno loviti.

Gorepomenuti Palico, vaš mačkasti pratilac, jedan je vrlo koristan saputnik. Bilo da vam baca napitke da prezdravite usred borbe ili odvraća pažnju ogromnom čudovištu, igra bi bilo znatno monotonija da ga nema. Na svakoj mapi možete da nađete i skriveno pleme sličnih životinjica koje tada vašem pratiocu daju neku dodatnu moć ili znanje. Primera radi, nakon što nađete lisice koje žive na vrhovima drveća na prvoj mapi, vaš Palico će moći da zajaše jednu vrstu manjih čudovišta u borbi!

Slatka, antropomorfna mačka, koja zna d’ udari. Šta više može čovek da poželi od saputnika?

Ako se iz ovih redova čini da sam oduševljen novim Monster Hunter-om, to i jeste činjenica. Prvi put igram neku od igara iz serijala i uspeo je da me uvuče i natera, u trenucima kad mi je već bilo dosta statistika i proučavanja sitnica, da ipak potrošim još koji sat. I osećaj nakon što pobedite neko od većih čudovišta po prvi put nakon nekoliko uzaludnih pokušaja jeste ono što će vas terati da idete dalje.

Trud, rad, nagrada

I na kraju, ovo nije igra za svakoga. Nije nešto što bih bezrezervno preporučio bilo kome. Ali Monster Hunter World vrlo dobro zna šta želi da bude i to što nudi je vrhunsko. Priča je gotovo nebitna, dijalozi su tu da te vode s mesta na mesto, glasovi i glumci – koga briga? Raznovrsnost čudovišta, tako tuđ i šarenolik, a tako prepoznatljiv prirodni svet, i obilje izbora načina borbe i oružja su pravo osveženje.

Ako vam sve ovo što sam gore napisao budi želju za igranjem, samo izvolite. Nećete se pokajati. Monster Hunter zna da nagradi trud i posvećenost koju zahteva.

Zlatno pravilo kaže: “Ako se igra potrudila oko zalaska sunca, verovatno vredi para.”

Za potrebe teksta igru je ustupio

cl-logo