Sonic Forces je kratka ali slatka igra. Ok, nije baš toliko slatka, ali to što nije dugačka uspeva da bude neki redeeming kvalitet, nažalost. Ukratko, SF je sve što od Sonic igre možete očekivati. Vrtoglavo brza, prepuna nivoa koji će vam dobrano testirati reflekse i u par navrata vas dovesti do ludila. Ipak da li donosi nešto novo, nešto divlje? Ne baš. No, hajde da pokušamo da elaboriramo.

U pogledu priče, SF ne donosi ništa novo. Štaviše, ne donosi ni ništa dobro. U suštini, narativ igre je toliko cringeworthy da ONAJ snimak lika koji na Sonic promociji kida grlo urlajući Sonic Theme Song biva mnogo manje blamantan od stvari koje možete videti i čuti ovde. Ali ni to nije najgora stvar.

U SF imaćete prilike da vodite svog lika, modularno kreiranog pomoću delova opreme koje ćete tokom igre skupljati. Osnovne karakteristike koje na počektu možete odabrati su vrlo jednostavne, ali svakojaka oprema i odela koja se usput pojavljuju vam dodaju na customizaciji te ćete u nekom trenutku uspeto da formirate svoju uvrnutu antropomorfnu životinju u predimenzioniranim patikama. Naravno, pored vas ili umesto vas će se pojavljivati i sam Sonic (čiji voice acting je u rangu užasnog anime dub-a).

Kroz sijaset nivoa projurićete zajedno, skupljajući prstenje i uništavajući horde neprijatelja u konfuznom trku koji se, kao i obično jako loše prenosi u 3D. Momenti u kojima se igra prebacuje u 2D perspektivu, u maniru klasičnih Sonic igara su definitivno najbolja stvar na koju ćete ovde naleteti, i najveća vrednost Forces naslova. Pored toga, malo je onoga što će zainteresovati bilo koga osim najtvrđih ljubitelja Sonic serijala.

Sama grafika je često jedan od vrlo nezgodnijih aspekata ove igre, pre svega zbog toga što u trodimenzionalno koncipiranim nivoima češće igrača dovodi do užasne konfuzije nego što mu daje dobar pregled situacije na ekranu. Ovo nije ništa novo za Sonic igre koje izlaze iz originalnog dvodimenzionalnog kalupa, ali nekako ne prestaje da oduševljava činjenica da developeri i dalje insistiraju na takvom pristupu, odbijajući da iskoriste i recept koji radi i ono što publika očigledno voli.

Na kraju, Sonic Forces se teško može okarakterisati kao loša igra, ali isto tako ne uspeva baš ni da uđe u kategoriju dobrih. Iako definitivno nije najgori naslov u franšizi, vrlo je daleko i od prvog mesta, a naročito nakon ovogodišnjeg Sonic Mania izdanja koje je mnogo bolje sve nas podsetilo zašto smo ranije (a i dalje) voleli ovog brzog plavog ježa.

Za potrebe teksta igru je ustupio

cl-logo