Ove godine Call of Duty serijal se spušta iz svemira i bliske budućnosti u blatnjave rovove zadnjih dana Drugog svetskog rata. Vratili smo se na istorijsko mesto gde je serijal započeo svoje putovanje 2003. godine.

Bilo je pitanje kada će se igra vratiti korenima a reboot kroz koji je prošao Battlefield serijal je samo pokazao da se publika zaželela uloga iz sukoba sa početka XX veka. Call of Duty WWII nas seli u čuveni Day D, iskrcavanje savezničkih snaga u Normandiju, kojom je započeto povlačenje nemačkih snaga i kraj rata. Na ovom putu ste u ulozi tipičnog pešadinca sa kojim se upoznajemo na početku igre i prolazimo sa njim sam krvav čin iskrcavanja. Nakon nekog vremena ubacujemo se u uloge ostalih likova kako bi videli njihovu perspektivu.

Sam gejmplej je tipičan CoD sa većim akcentom da se koristi svaki mogući cover u svakom mogućem trenutku. Iako je cela postavka one man show, svako herojsko jurišanje na protivnike se kažnjava, tako da ćete uskoro odustati od ludovanja iza neprijateljskih linija nego ćete pažjivo birati mete za neutralisanje. Naviknuti na moderno i futurističko ratovanje, ovde je potrebno naučiti da pojedina oružja imaju sporiji vreme punjenja kao i manji broj municije u šaržerima. Samim tim, ritam igranja je nešto sporiji ali sve to ide u prilog atmosferi i istorijskom periodu.

Osećaj napucavanja je savršen, oružja deluju verodostojno i imaju svoju težinu. Ovo je posebno bitno (ponekad presudno) u multiplayer komponenti igre. Rekli smo da vas igra kroz kampanju ubacuje u različite uloge, što se pre svega vidi u dostupnom arsenalu oružja koje koristite da rešite situacije.

Grafika u igri je odlična, na momente više nego impresivna. Pored sumornog sivo braon osećaja koji imamo kada su igre iz ovog perioda u pitanju, ovde nas čeka iznenađenje da ratne igre ipak ne moraju biti nužno u depresivnim kolornim paletama. CoD WWII u ovome ne preteruje ali je lepo videti da se igra ne odriče kolorita zarad ozbiljne tematike.

Jednostavno, igra prosto klizi na Xbox One konzoli,  što pokazuje koliki je nivo optimizacije uložen u naslov. Iako nisam ljubitelj tematike Drugog svetskog rata u igrama, moram priznati da su me ceo dizajn i prezentacije igre držali da idem dalje kroz kampanju. Kada vas igra motiviše da idete dalje samo da bi ste videli kako izgleda sledeće poglavlje, dobar je znak da pred sobom igrate nešto posebno.

Multiplayer

Oh, odakle da počnem a da se ne izgubim kao što sam i uspeo prvih par minuta od kako sam ušao u ovu sekciju igre. Ovde imate toliko opcija i mogućnosti, što samo potvrđuje da je multiplayer u stvari srž franšize i ono zbog čega je ljudi igraju.

Najbitnija stvar je klasa kojom ćete igrati neki od modova. U delu Divisions ćete izabrati vašu primarnu klasu od nekoliko ponuđenih koje imaju određeni set dostupnih oružja. Uvek možete napraviti i svoju Custom verziju kako biste što više oružja i opremu prilagodili svom stilu igranja. Na raspolaganju imate gomilu oružja, samo što je u početku većina njih zaključana. Kako napredujete u igri, tako se vaš arsenal širi, oprema postaje bolja a izbor kozmetičkih dodataka sve šareniji.

Kada izaberete koji mode hoćete da igrate, nalazite se u lobiju gde vam se pridružuju drugi igrači i igra počinje. Sve se vrti u glatkih 60fps i akcija je frenetična, kao i uvek kada je CoD u pitanju. Ceni se mobilnost i brzina a timski rad nije uslov da bi ste bolje prošli. Ovde je presudno koju ćete diviziju izabrati u odnosu na mapu, jer su neke više napravljene za blisku borbu dok neke imaju otvorene delove gde je domet bitniji od lakoće/brzine.

Kad god zaginete, imate mogućnost da ne gledate (bolni) Kill cam, nego odmah nastavljate dalje sa respawnom sa markerom gde je prethodna lokacija na kojoj ste eleminisani. Ja sam se ovoga podosta nagledao ali me to nije sprečilo da uživam u igri jer vas CoD i za prosečno igranje nagrađuje pa imate kakav takav osećaj napretka. To što vas kasnije ne žele u svom timu je druga tema. Vaš vojnički progres se meri u nivoima i na osnovu toga možete videti gde ste u odnosu na ostale u vašem i protivničkom timu.

Pored ovoga, ima još nekoliko stvari koje će igrače držati prikovanim za online deo igre. Tu je i novi War mode koji insistira na timskom radu u borbi protiv neprijateljskog tima u osvajanju i odbrani strateških tački mape.

Naravno, za one koji bi hteli da “zarade” dodatne in-game novce tu su Contracts, mini zadaci koje tokom multiplayer igranja igrač osvaja i dobija dodatna sredstva njihovim uspešnim ostvarenjem.

Onog trenutka kada imate određena sredstva možete kupovati nova oružja, skinove, kozmetičko-modne detalje, opremu i loot boxes.

Ovde smo samo zagrebali mogućnosti i opcije, ali je jasno da je CoD WWII postavljen tako da multiplayer deo igre bude živ dugo vremena i novi dom za CoD igrače. Svaki detalj i deo vaše opreme može biti presudan, tako da je na vama koliko ćete vremena i pažnje posvetiti a time produžiti preživljavanje u okršajima ili biti uspešniji u eliminaciji protivnika.

Za potrebe teksta igru je ustupio

cl-logo