Najbolja stvar u vezi sa XCOM2 je ta što za pretpostavku uzima da je čovečanstvo poraženo. Da, ako ste igrali XCOM: Enemy Unknown, računajte da ste izgubili. Mi smo izgubili. Par decenija kasnije, čovečanstvo se nalazi pod gvozdenom čizmom okupatora iz dubokog svemira, a vaša, nekada velika i moćna organizacija, svela se na šačicu gerilaca koji predstavljaju poslednju liniju otpora tuđinskim opresorima.

Po pitanju gameplaya, igra definitivno nastavlja na temeljima koje je njen prethodnik postavio, s tim što vrlo brzo jasno daje do znanja da je njen dostojan naslednik. Čak, reč naslednik nije toliko pogodna za ono što se u XCOM2 dešava, i verovatno bi bilo mnogo bolje da ovu igru nazovemo odgovorom na prethodnu. Naime, ekipa iz Firaxis-a je očigledno dobro proučila sisteme kojima su se ljudi koristili tokom prvog dela igre i rešila da nam momački zakomplikuje život u nastavku. Ovo nije loša stvar, naprotiv. Misije su izazovnije i teže, ali i dinamičnije i uzbudljivije. Mnogo češće ćete se susretati sa vremenski ograničenim zadacima koji, naravno, mogu kao posledicu blagovremenog izvršenja imati gubitak bonus nagrade – ali i gubljenje članova tima.

2875908-05_x2_screens_overview_thm

Po pitanju gameplaya, igra definitivno nastavlja na temeljima koje je njen prethodnik postavio, s tim što vrlo brzo jasno daje do znanja da je njen dostojan naslednik. Čak, reč naslednik nije toliko pogodna za ono što se u XCOM2 dešava, i verovatno bi bilo mnogo bolje da ovu igru nazovemo odgovorom na prethodnu. Naime, ekipa iz Firaxis-a je očigledno dobro proučila sisteme kojima su se ljudi koristili tokom prvog dela igre i rešila da nam momački zakomplikuje život u nastavku. Ovo nije loša stvar, naprotiv. Misije su izazovnije i teže, ali i dinamičnije i uzbudljivije. Mnogo češće ćete se susretati sa vremenski ograničenim zadacima koji, naravno, mogu kao posledicu blagovremenog izvršenja imati gubitak bonus nagrade – ali i gubljenje članova tima.

Resursi i misije su sjajno izbalansirani u tom smislu da ćete uvek morati da pravite teške izbore (na šta nije da nismo navikli, ali stvari postaju mnogo gore). Naime, pošto više ne postoji savet nacija koje sponzorišu vaše akcije, i baza vam se nalazi u vanzemaljskom supply brodu, često ćete jurcati po svetu da nađete resurse koji su sakriveni kako ih okupatorske snage ne bi otkrile. Ujedno ćete često biti u situaciji da vam se nudi izbor između skupljanja resursa ili misije koja bi vam takođe mogla doneti nešto značajno za napredak u igri, ali nikada nećete moći da uradite sve. Takođe, više nećete biti u situaciji da odrađujete grind misije spremajući se za napad na ključne neprijateljske tačke. U XCOM2 nema odugovlačenja jer vi ste slabiji i krhkiji. I ako izgubite, čovečanstvo je izgubilo. Zvuči dramatično, ali celoj igri daje odličan šmek i savršeno vas stavlja u ulogu malog pokreta otpora koji pokušava da oslobodi celu planetu, uprkos malim šansama za uspeh.

Grafički, XCOM2 je uglancaniji i lepši od svog prethodnika, što se i dalo očekivati četiri godine nakon prve igre. Dizajn novih neprijatelja je vrlo zanimljiv i upečatljiv, mada ih nećemo spominjati kako vam ne bi pokvarili jezivo uživanje pri otkrivanju novih vanzemaljskih jedinica. Borbe su sasvim lepo režirane, čak i do te mere da attack cutscenes koje ste u prvom delu mogli videti samo u slučaju kada vaš vojnik izvrši uspešan napad više nemaju tu osobinu. Naime, zumirane akcije će se sada dešavati s vremena na vreme bez obzira na ishod akcije koja se odigrava – još jedan način na koji je Firaxis promenio pravila igre za sve koji su mislili da su pobedili sistem. Dakle, savršen osećaj opresije na svim poljima.

Ukoliko volite potezne taktičke igre, a naročito ako ste voleli prvi XCOM, volećete i drugi. Igra će vas na momente bacati u očaj i dovoditi na ivicu kompletnog poraza (pa čak i preko nje), ali niko nije rekao da je borba za oslobođenje laka. Naprotiv, moraćete dobro da se pomučite da Zemlju oslobodite okupatora – ali te muke će biti nagrađene i te kakvom radošću kada konačno uspete.

Za potrebe teksta igru je ustupio

cl-logo