DISCLAIMER: Ova recenzija se odnosi samo na single-player kampanju u igri, a multi-player će biti dodat kasnije, kada budemo imali još malo vremena sa igrom

Ovogodišnja iteracija CoD-a donosi male razlike u odnosu na prošlogodišnji Advanced Warfare. I dalje je u pitanju fokus na moderna oružja i opremu, ali ne u toj meri. Black Ops se više bave milionskim prototipima i bliskom budućnošću.

Priča kampanje je možda i najzanimljivija/najužasnija stvar koju ste mogli u skorije vreme videti u nekoj CoD igri. U zavisnosti od toga kako joj priđete biće vrlo zabavna ili potpuna besmislica, sa kiborzima, veštačkom inteligencijom, robotima, kidanjem udova, poludelim narednicima a la Apokalipsa Danas i slično, a sve to upakovano u klasičnu linearnu pucačinu. Ipak, kampanja je duga i dovoljno zabavna (i izazovna, u zavisnosti koji nivo težine izaberete, odnosno koliko dobro igrate ili birate opremu.

 

Ono što se može zameriti kampanji je što prvih nekoliko nivoa služe kao tutorijal, ali najkomplikovaniji deo, odnosno samo biranje vašeg loadouta nije uopšte objašnjeno i više se bazira na vašem istraživanju. Vaše sajber odelo omogućava vam nekoliko vrsta akcija u zavisnosti šta izaberete kao svoju posebnu „moć“. Da li ćete se bazirati na odbrambenim ili napadačkim svojstvima, ili ćete odabrati „hakerske“ sposobnosti za borbu protiv elektronskih protivnika, na vama je. Date mogućnosti doprinose lakšem rešavanju gomila protivnika koji stoje pred vama.

Kampanju je moguće igrati i u co-op modu, ali online, sa još 3 prijatelja. Iako su mape predviđene za više ljudi i za različite pristupe, to ipak nije uvek slučaj. Komunikacija je bitna i sa potpunim strancima (koji možda i ne koriste mikrofon) osuđeni ste na sistem pokušaja i pogrešaka, ali kad stvari funkcionišu kako treba i svi znaju šta treba da urade ovo može biti vrlo zabavno iskustvo i još jedan način prolaska kampanje.

 

Ako se pitate zašto biste uopšte završavali kampanju, onda valja napomenuti da se njenim prelaskom otključava zombi mod, gde možete da odigrate sve mape ponovo, ali sada protiv krvožednih nemani vazdignutih iz grobova. Ma koliko se Treyarch trudio oko single-player kampanje i angažovao nekoliko poznatih glumaca (čija je lica takođe iskoristio, uključujući Kejti Sakof i Kristofera Melonija) ipak se ispostavlja da je daleko zabavnije prolaziti iste mape protiv snaga nemrtvih. Živeli zombiji!

Pored kampanje, postoji još jedna igra-u-igri, što je standardno za ovu verziju CoD-a, a to je Zombie mod, smešten u putpuno drugačiji setting, gde ćete u vrlo atmosferičnom gradiću iz ranih 20-ih sresti gomile raznih kreatura uz još malo poznatih holivudskih faca, kao što su Džef Goldblum i Heder Grejem. Jedno potpuno „pomereno“ iskustvo, bar kada imamo u vidu šta je osnovna premisa igre. Nije baš najjasnije zašto ovaj mod postoji, da li su developeri imali viška vremena, ali opet, lepo je kad igra nudi više od onoga što očekuješ.

Možda je vreme da CoD, a pogotovo Treyarch kao developer, razmisli šta želi sa ovim serijalom. Iako ciljana publika sigurno najviše kupuje ovu igru zbog multiplejera, oni i dalje insistiraju na priči, koja postaje sve manje koherentna iz nastavka u nastavak, kao da se više ni ne trude, istovremeno bacajući novac na poznate glumačke face.

Ipak, situacija je takva kakva je, i CoD se odlično prodaje, dakle tržište i dalje nije zasićeno. Poput sportskih igara koje imaju svoja jednogodišnja izdanja koja se uvek dobro prodaju, tako i FPS publika ima svoje favorite i spremna je da plati za njih. A ko sam ja da im kvarim zabavu.

Očekujte recenziju multiplayera iduće nedelje nakon što autor bude imao malo više vremena da mu se posveti.

Za potrebe teksta igru je ustupio

cl-logo