Nakon ogromnog ručka, zašto ne biste pojeli 6 palačinki s nutelom i plazmom?

I zaista, mislio sam da će mi ponovno druženje s Witcherom biti zamorno, nakon što sam jednom prešao celu igru i jednom krenuo ponovo, because New Game +, i dok se skidao patch od 15 GB i sama ekspanzija od nekih 7 GB, nisam to napeto iščekivao. Međutim, čim sam upalio igru, stvari su se promenile.

Budući da sam poslednji put Witchera upalio sredinom jula, ažuriranje na patch 1.10 nisam ispratio, ali igra radi glađe (glatkije?) na PS4 nego pre, a mapa konačno ima pokazatelje izvan prozora pa ne morate da izmišljate toplu vodu da ustanovite u kom pravcu da skrolate ovaj preogromni svet. Ovo nije novost za mnoge, ali dodat je i poseban deo u inventaru za knjige i pisma, što je znatno doprinelo preglednosti istog. Ono što se još dogodilo u međuvremenu jeste da je svih 16 besplatnih DLC-ova izašlo i igra je konstatno ažurirana i sada je već na verziji 1.10, kao što sam gore već napomenuo. CD Projekt Red ostaje na vrhu liste developera (i izdavača istovremeno) koji zaista vode brigu o svojim klijentima.

Novigrad – Lepo je vratiti se kući

Prva „prava“ ekspanzija koju treba platiti (oko 10$), Hearts of Stone, donosi nam jedan veliki questline, nekoliko malih i novog drugara runewrighta, koji, kao što mu samo ime kaže, može da spoji rune na vašem oružju i oklopima u reči i time ih učini još moćnijima. Skup je kao sam đavo, ali ovo je ipak sadržaj koji je namenjen igračima iznad 30. nivoa. Lično, ako mislite da igrate na najvećoj težini, ni 35. nivo nije na odmet, sa najboljom opremom koju možete da iznađete, jer neki od većih protivnika su zaista teški.

Ukoliko nemate spremnog lika, ne berite brigu, možete da napravite novog lika na 32. nivou, sa sve pripadajućom opremom i da ga oblikujete kako vama odgovara. Vrlo lepa prečica za one koji žele da probaju ekspanziju, a ne bi da se bakće igranjem skoro pa cele, ogromne glavne igre da bi stigli do potrebnog nivoa.

  I onda kažu da se Witcher igre ne odnose lepo prema ženama

U suštini, Hearts of Stone ne donosi ništa previše novoga – to je samo još „dobrote“ koju je Witcher 3 već doneo. Meni je poslužio kao izgovor da se opet vratim u predivno dočarani svet i projašem kroz voćnjake Novigradske opštine dok dečurlija u blatu pevuše jezive pesmuljke, snaše kače veš ispred kuće, a lokalni pijanci pljunu kad vas vide, da izbegnu urok. Ako vam je već i originalne igre bilo preko glave, ova ekspanzija neće biti za vas, ali ako ste želeli još – dobili ste. Ekspanzija lepo kombinuje akciju i priču, upoznaje vas sa novim zanimljivim i odlično odglumljenim likovima, a vaš omiljeni vičer moraće i da zapleše na jednom venčanju. Tu je i Šani, naša stara prijateljica iz prve Witcher igre, sa kojom možete i da zapodenete romantiku.

Ko s đavolom tikve sadi… izgore mu kuća?

Ne znam za vas, ali ja odoh da se posvađam s prljavim vojnicima, pobedim nasumičnog patuljka u Gwentu, i seckam paukove na komadiće – sve to uz najlepše izlaske i zalaske sunca u igrama. Sledeća ekspanzija, Blood and Wine, izlazi početkom 2016, a do tada ima šta da se radi. Živeli.

Za potrebe teksta igru je ustupio

cl-logo