Da to odmah maknemo sa dnevnog reda – PES 2016 odlično radi offline i online, protiv živog protivnika i protiv kompjutera (dobro, komp i dalje krade, ali to je manje izraženo, a uz to je znatno kreativniji), čak i Master Liga nudi daleko više opcija. Nažalost, sve ovo pada u vodu ako ga ne igrate na konzolama nove generacije – Xbox 360, PS3 i PC nisu dobili svoj fejslift kada je u pitanju novi engine (pokretač? kako se uopšte kaže „engine“ na srpskom?), ali razlike idu i dublje od toga. Više animiranih pokreta, bolji osećaj tokom igranja, jednostavno bogatiji i lepši paket. Ko god je igrao PES online na PC-u zna da veliki broj protivnika, u nedostatku bolje reči, vara tako što utiču na brzinu otpremanja podataka sa svog kompjutera (da ne kažem upload). Ovo je manje prisutno na PS4, što nam je bila platforma za recenziju, i za razliku od PC-a, 90% utakmica bile su vrlo igrive, sa gotovo neosetnim lagom.

Zašto se fokusiram na igranje preko mreže (kontate, da ne kažem online?) – zato što Konami već par godina razvija svoj MyClub, način igranja koji je proizašao iz Master League Online, i koji je istovremeno vrlo zabavan i vrlo, vrlo podmukao. Počinjete sa osnovnim, slabim timom, kao i u običnoj verziji Master Lige (ali su drugi igrači u pitanju) i skupljajući GP poene (ovo je malo pleonastično, jer ono P verovatno znači Points). Nažalost, ili na sreću, njima ne kupujete direktno igrače, nego ulazite u neku vrstu lutrije, ruleta kojim izvlačite potencijalne igrače. Ako želite igrače sa ocenom iznad 75 morate izdvojiti popriličnu sumu GP-a, i dobijate jednog nasumičnog igrača. Iako sam na početku bio prilično razočaran ovom idejom, jer ovaj MyClub je sve osim moj klub, shvatio sam da ovako moraš da prilagodiš sebe ekipi i da radiš s onim što imaš, što uopšte nije loše. Ko god želi da igra sa određenim igračima, uvek može da ode na redovne online varijante i igra s kojom god ekipom želi.

Međutim, igraj s onim što imaš, kako napredujete kroz divizije, počinje da pokazuje svoju problematiku – Konami je, u trenutku genijalnosti, odlučio da svima koji urade pre-order pokloni po jednog Neymara, dakle jednog od najboljih igrača. To dovodi do toga da u ovih 150+ utakmica koje sam odigrao, u 140 sam igrao protiv Neymara. Ovo je divan primer toga kako dobre poslovne odluke nisu i dobre odluke za igrače.

Gorepomenuti sistem nasumičnog dobijanja igrača takođe ima i svoju opciju sa mikrotransakcijama – možete kupiti drugu vrstu poena (novčići – coins) koje koristite kao zamenu za GP. I tu dolazimo do verovatno jedinog otvoreno pay-to-win modela u AAA igrama današnjice. Ako novcem kupiš opciju da kupuješ igrače, produžavaš im ugovore, plaćaš trenere – ti si u daleko većoj prednosti od igrača koji to ne rade, iako se u oba slučaja radi o igrama kupljenim po punoj ceni, a ne o nekim free-to-play naslovima. Najuspešniji besplatni naslovi današnjice ionako prodaju samo kozmetičke elemente. Ovde možete u roku od nekoliko sati, u zavisnosti od uloženih para, da skupite vrhunsku ekipu. Naravno, to vam ništa ne znači ako ne znate da igrate, ali naleteo sam na sasvim dovoljno kompetentnih igrača sa napadom u obliku Kristijano Ronaldo – Mesi – Neymar. Hvala, Konami – toliko truda oko ovog segmenta igre, stalno animiranje igrača putem bonusa, novi turniri na nedeljnom nivou, da bi sve palo u vodu jer uspeh može da se kupi.

Još jedan negativan primer ovog odnosa prema igračima – juče mi se dogodilo da mi istekne ugovor sa trenerom (koji je jako bitan zbog timskog duha koji utiče na to koliko vaša ekipa dobro igra) i falilo mi je par stotina GP-a, koje sam mogao skupiti prodajom nekog od nevažnih igrača. Ali ne, Konami mi je ponudio samo opciju da kupim novčiće za pare! Nisam mogao da izađem iz datog menija, a da ne raskinem ugovor sa trenerom (ili platim). Na kraju sam izgubio odličnog trenera i timski duh mi se resetovao sa 98/100 na 35/100. Ovo je ili jako loš dizajn igre ili otvoreno ucenjivanje igrača. Nisam siguran šta je bolje od ta dva.

Fokusirao sam se možda previše na negativnu stranu ovogodišnjeg izdanja PES-a, ali kao najbitniji element u igri, MyClub razočarava svojim oslanjanjem na novčanike igrača. Ostali segmenti igre, naročito igranje 1 na 1 uživo je odlično i PES nikad nije bio bolji, tečniji, zanimljiviji. Šablone nisam pronašao ni nakon 200+ utakmica, sve je podjednako ubitačno ako se dobro izvede, i dribling, i slobodan udarac, i centaršut, i dodavanje u prostor. Odbrana zahteva maksimalnu koncentraciju, i utakmice se obično završavaju pobedom onoga ko da gol više. Možda pada previše golova, ali činjenica je da sve to skupa nikad nije izgledalo atraktivnije i zanimljivije, budeći u vama želju da se nadmećete do poslednjeg zvižduka. Na kraju krajeva, teško je strpati 90 minuta u 10, a da to bude dovoljno zanimljivo.

Baš zato što je sama suština igre bolja nego ikada, razočaravajuće je što je Konami odlučio da ubaci ovakve mikrotransakcije u sve to. Kada bih hteo da budem zaista negativan, rekao bih da apsolutno ima smisla što po Konamijevim rečima PES ostaje jedini serijal koji će nastaviti da razvijaju – jer im pruža otvorenu mogućnost dodatne zarade nauštrb novčanika igrača, što bi bilo teško kod, recimo, Silent Hill serijala. Tužna je to sudbina serijala koji je nastao kao suprotnost Fifa serijalu iz ranih 90-ih – bez licenci i lepe grafike, ali sa sopstvenim, prkosnim duhom i osećajem za igru koju se trudi da predstavi. Danas su druga vremena, a i Kompani je druga kompanija, i ma koliko njihove odluke bile dobre po njihov novčani saldo, ostavljaju opor ukus u ustima.

Za potrebe teksta igru je ustupio

videotop-logo