Čekalo se i čekalo da Ubisoft sredi Assasin’s Creed: Unity, ali čini se da bolje od trenutne verzije, đuture sa Dead Kings DLC-om, neće biti. Sam DLC je besplatan, kao naknada svima koji su kupili igru u njenom prvobitnom, malo bagovitijem stanju. Mislim da vam to dovoljno govori s kakvim su se problemima susretali igrači, ako ste uspeli da izbegnete priče i slike o kojima je brujao internet.

Čini se da se niz u obliku „jedna bolja igra, jedna lošija igra“ ovde prekida sa dva osrednja naslova u nizu. O jednom ste imali priliku da čitate pre nekog vremena, a drugi je AC:Unity. Nažalost, obećanje koje je doneo Black Flag kao najbolji AC naslov nakon što je Ezzio Auditore okačio skriveno sečivo o klin, i odličan setting Francuske revolucije kao jednog od najznačajnijih događaja u istoriji, nisu bili dovoljni da Unity postane jedan instant-klasik. Prepreke tome su ponajviše tehničke, ali i bez njih igra je ispala „onako“.

Za razliku od PC igrača koji su mogli da uživaju u vrhunskim grafičkim eskapadama poput ljudi-paukova prozirnih lica i slično, konzolaški problemi uglavnom su se svodili na framerate i povremeno teleportiranje ljudi na ulici, ponavljanje identične osobe na par metara razmaka, kao i moj omiljeni kad jedan ili više NPC-eva stoje pola metra u vazduhu dok im ne priđeš blizu, u kom slučaju padnu i jako se uzbude. Nijedna igra, kao vrlo složen komad softvera, nije lišena svog dela ovakvih problema, ali kada je iza nje tim od nekoliko stotina ljudi početničke stvari se teže opraštaju. Ako AC igre žele da ponude pravo sandbox iskustvo, s tehničke strane treba samo da stave sliku GTA V na zid da ih podseti kako se to zaista radi. S druge strane, Rockstar radi po nekoliko godina na jednom GTA naslovu, a ne izbacuje ih po dva godišnje kao neki, tako da bi i sa te strane mogli da se ugledaju na njih.

Igra je donela pregršt novih animacija za glavnog nam junaka, Arnoa, ali on, možda baš zbog toga, slabije reaguje na komande. I dalje je jedno dugme rešenje za trčanje, penjanje i (ponekad) skok, i često ćete završiti na pogrešnom komadu ograde dok vam pozadinu pune vrelim olovom. Da se malo više poradilo na interakciji sa okolinom umesto na novim animacijama to bi bilo pozdravljeno s puno entuzijazma.

Okolina u kojoj se krećete, lepi, mladi i bagoviti, prepuna je ljudi. I zaista, grad deluje živo do granice da to počinje da smeta. Jednom kad shvatite da nema stražara po krovovima, a da su ulice prepune, nećete se previše premišljati oko toga kojim putem ćete najbrže stići negde. Što je zaista šteta, jer grad živi (uz sve grafičke probleme i bagove) i diše, i da može da se namiriše verovatno bi to bila mešavina jakog parfema i nesnosnog smrada Pariza kasnog 18. veka.

Novost je da se veštine jednog hašašina sada kupuju, i stvari koje su nekada bile vezane za napredak u glavnoj priči sada su vezane za to koliko različitih vidova resursa skupite. Nešto se kupuje novcem, nešto napretkom u misijama, a za nešto ćete morati instalirati i aplikaciju za Android/iOS od 182 MB(!). Sve zajedno je jedan popriličan bućkuriš koji je samo „dodatan“ i kao takav svodi se na gomilu sličnih zadataka. Radije bih video puno manje opcija za prilagođavanje odeće, opreme i veština, a puno više zanimljivih, razrađenih i teških misija. Ipak, nekome će se svideti ovakva raznovrsnost.

Zadaci koji pomalo odskaču od ostalih su Zodiac missions, gde, gle čuda, rešavate zagonetke nazvane po znakovima horoskopa bazirane na lokacijama u Parizu i njihovoj istoriji. Rime u zagonetkama su ponekad jeftine, i uglavnom vrlo zbunjujuće, ali ako je jedan od razloga zašto igrate AC igre to što volite istoriju, onda boljeg vodiča za istoriju raznih zgrada Pariza nećete naći. Malo zdravog razuma, malo čitanja unutar igre o lokacijama koje ste pronašli, malo vašeg prijatelja Gugla i zabava će potrajati.

U priču ne vredi previše zalaziti. Ubisoft je skoro pa odustao od pozadinske priče, ali je ona i dalje tu, u naznakama. Mislim da je sad priča da vi samo igrate igru. Unutar igre. Jer je to bitno iz nekog razloga. Pozadinska priča bi mogla ili da nestane u potpunosti ili da ponovo ima nekog smisla, jer u zadnje dve igre je praktično gubljenje vremena. Da mi je neko pre par godina rekao da će mi Dezmond nedostajati, grohotom bih se smejao.

Glavna priča prati dvoje mladih, od kojih je naš junak asasin, a njegova (ne)suđena je mlada templarka. Oh, hude sreće! Njihova priča, koja sama po sebi nije ništa posebno, zaokuplja veći deo nego okruženje jednog od najzanimljivijih perioda francuske i svetske istorije. Nakon velikog truda uloženog u dočaravanje atmosfere revolucije, šteta je što su dopustili da sve to deluje prilično neiskorišćeno i fokusirali se na jednu ljubavnu priču. Sporedni likovi su uvek bili omiljen deo AC-a, jer su uglavnom bili istorijske face tipa Leonarda ili Bendžamina Franlikna, a u ovoj iteraciji to mesto je zauzeo misteriozni Markiz de Sad.

Dodatak co-op igranja je zanimljiva opcija, ali čini se kao nešto što se gura kao ideja na nivou kompanije, bez predstave o tome da li se uklapa u koncept individualnih igara. Da parafraziram gospodina po imenu Yahtzee: igra o drevnom redu ubica koji su čuveni po tome što rade sami? Odlično, hajde da im dodamo još nekoliko veselih drugara. Nije ovo svačija šolja čaja, što bi rekli Englezi, a zanimljivo je i da je klasično igranje sa više igrača na mreži ovog puta izbačeno. Nekome se to neće svideti, multiplayer uvek ima svoju publiku, tako da nisam ubeđen da je co-op bolja varijanta. S druge strane, PS4 share play opcija vam omogućava da igrate u 60-minutnim sesijama sa drugarom koji nema igru, što nije nimalo loše.

Što se besplatnog DLC-a tiče, poklonjenom ubici se u zube ne gleda, ali tih nekoliko misija nažalost nisu lišene svojih problema. Jedina nova mehanika sa lampom u mračnim prostorima zna da zablokira igračev napredak u igri, a kada je priča u pitanju, sledi još standardnog. Smoreni i stariji, mračniji Arno traži kartu za Egipat, a kako stvari stoje, preturanje po grobnicama je najjeftiniji način da do nje dođe.

Ako ste ljubitelj Assasin’s Creed igara, sigurno ćete zaigrati Unity u nekom trenutku, tako da nema potrebe da vam kažem da treba da je probate. Nakon nekog vremena, naročito ako se posvetite Zodiac misijama, osećaćete se kao kod kuće u Parizu i želeti da vaš boravak ipak malo duže potraje. A ako ste novi u AC svetu, ne bih vam preporučio ovo izdanje kao vaše prvo iskustvo, jer biste mogli da se razočarate u serijal o kome ste mnogo čuli.

Za potrebe teksta igru je ustupio

cl-logo